Mnogi ljudi preteruju sa analizom i samoanalizom svojih misli, emocija i ponašanja, što može direktno da ih odvede u ruminaciju: preterano bavljenje nagativnim događajima iz prošlosti. Oni tada prestaju da žive ovde i sada i počnu da žive u prošlosti koja je nepovratno prošla. Kao da pokušavaju da zaustave i vrate vreme, što je nemoguća misija.
Umesto da otpuste ove događaje i krenu dalje, oni lako skliznu u prežvakavanje stalno jednih te istih događaja, često potpomognuti brojnim kvazi psiho teorijama, što ih direktno odvodi u začarni krug anksiozniosti i depresije. Umesto da se bave praktičnim rešavanjem životnih problema, postanu taoci sopstvene prošlosti.
Kako Ruminacija funkcioniše
Većina ljudi nema nameru da razmišlja o svojim problemima. Većina nas želi da bude srećna i želi da se fokusira na misli koje nas čine srećnim. Problem nastaje kada nam se desi nešto zaista frustrirajuće, preteće ili uvredljivo – nešto što je teško prihvatiti – i ne možemo to da pustimo.
Možda pokušavamo da to shvatimo u svom umu, pokušavamo da naučimo iz toga, ili možda samo tražimo potvrdu da to nije trebalo da se desi. Međutim, koji god da je razlog, ne možemo prestati da razmišljamo o tome, a kada razmišljamo o tome, postajemo uznemireni.
Definišući aspekt razmišljanja koji ga razlikuje od redovnog rešavanja problema je neproduktivno negativan fokus koji zauzima. Ruminacija može uključivati prelaženje detalja situacije u nečijoj glavi ili razgovor sa prijateljima o tome.
Kako se ruminacija razlikuje od emocionalne obrade?
Ako ne razmišljamo o svojim problemima, kako se možemo nadati da ćemo ih rešiti ili naučiti iz procesa? Da li treba da se fokusiramo samo na pozitivno? Zar ne žrtvujemo rast i rešenja ako se s vremena na vreme ne fokusiramo na neprijatne situacije? Ovo je važno pitanje; poznavanje srećne sredine između ignorisanja problema i upuštanja u razmišljanje može nam uštedeti mnogo stresa.
U osnovi, ruminacija uključuje negativne misaone obrasce koji su impresivni ili se ponavljaju. Mnogi ljudi skliznu u razmišljanje kada pokušavaju da obrade svoje emocije, ali se „zaglave“ u negativnim obrascima ponavljanja prošlih bolova bez pomeranja ka rešenjima ili osećaju razrešenja.
Ono što razlikuje ruminaciju ili „zaostajanje u problemima“ od produktivne emocionalne obrade ili traženja rešenja je to što ruminacija ne generiše nove načine razmišljanja, nova ponašanja ili nove mogućnosti. Ruminativni mislioci neprestano prolaze kroz iste informacije bez promena i ostaju u negativnom načinu razmišljanja.
Ruminacija može na neki način biti čak i „zarazna“; moguće je da se dvoje ljudi upusti u „supromišljanje“ i održava negativnu situaciju živom između sebe uz malo kretanja ka pozitivnoj.
Prepoznavanje ruminacije u sebi
Kako izgleda ruminacija i kako se razlikuje od produktivne emocionalne obrade? Ruminacija i emocionalna obrada imaju tendenciju da se fokusiraju na probleme i obično na emocije koje okružuju ove probleme.
Ruminacija, međutim, ima tendenciju da ima negativniji nagon – često uključuje misaone obrasce koji uključuju pesimizam i kognitivne distorzije i fokusiraju se uglavnom na negativne aspekte situacije. Nasuprot tome, emocionalna obrada može da počne na ovaj način, ali vodi ka prihvatanju i oslobađanju negativnih emocija, dok vas ruminacija drži „zaglavljenima“.
Znaci ruminacije
Kao opšte pravilo, sledeće mogu biti pokazatelji da ste možda upali u zamku razmišljanja:
- Fokusiranje na problem duže od nekoliko minuta mirovanja
- Osećate se gore nego što ste se na početku osećali
- Nema pomaka ka prihvatanju i daljem rešavanju problema
- Ništa bliže održivom rešenju
- Isto tako, u razgovoru sa prijateljem, ako se oboje nakon toga osećate gore, verovatno ste se samo upustili u zajedničko negativno razmišljanje.
Šta učiniti sa ruminacijom
Od ruminacije može biti zaista teško odustati, posebno ako to ne prepoznate kao ruminaciju ili ne znate kako da prestanete. Otpuštanje stresa i besa može pomoći pri ruminativnom razmišljanju. Pravilno suočavanje sa negativnim emocijama takođe može pomoći u ruminaciji i osećaju stresa koji dolazi sa tim.
Pisanje kao terapija može mnogo da nam pomogne da prepoznamo prevaziđemo ove negativne obrasce razmiđljanja i da ih postepeno menjamoi usvajajući nove oblike mišljenja i prakitčno rešvanja životnih problema. U mojim radionicama pisanja učimo kako da efikasno steknemo alat i metodu za samopomoć koja nam pomaže u prevazilaženju ruminacije. Koncentrišemo se na život ovde i sada, i spoznajući uzroke iz prošlosti kreiramo realnu sadašnjicu i pravce rasta i razvoja u budućnosti.
